Притисцима до жељене "правде"

Стефан Хаџи Антоновић (23) из Београда осуђен је на годину дана и три месеца затвора, а Владимир Самарџић из Новог Сада на три месеца због претњи послатих мејлом ауторки „Инсајдера“ Бранкици Станковић

Хаџи Антоновића, који је и раније осуђиван због неколико испада, осудило је веће судије Дејана Гарића у Првом основном суду у Београду јер је 5. децембра 2009. у две поруке претио смрћу Бранкици Станковић, која је, како се констатује у пресуди, „обављала послове информисања од јавног значаја“, што је законска формулација за новинаре на дужности. Окривљени је послао две претње са своје „Фејсбук“ адресе. Осим претњи и увреда он је написао и „Напред Рад, Јунајтед Форс 1987“. То је име навијачке групе чију је забрану тражило тужилаштво. Хаџи Антоновић је осуђен на једниствену казну затвора од годину дана и три месеца у коју му је урачунато четири месеца раније условне пресуде, коју је сада прекршио. Он је у притвору од 8. децембра 2009, што му се рачуна у казну. 

Самарџић је осуђен у Основном суду у Новом Саду зато што је послао једну поруку у којој је написао: „Треба је заклати и дати овима са Б92 да је поједу“ и поручио јој да је мртва. Он је ову поруку посало 4. децембра 2009, са своје адресе на „Фејсбуку“. Самарџић је био у притвору од 8. децембра 2009. до 10. марта ове године што значи да је одслужио казну, ако она постане правоснажна.

Поред овога Томо Зорић је најавио да ће се жалити на пресуду којом су шесторица навијача Партизана ослобођена оптужби да су претили смрћу Бранкици Станковић и на тај начин нам показали да је Србија далеко од демократске земље, јер је очигледно да Томо Зорић себи даје за право да коментарише пресуде, да најављује санкције за судију која је донела ову пресуду и на тај начин директно врши притисак на судију и судство у целини. Иако је притисак на суд кажњиво дело, бесмислено је очекивати да ћу у земљи где је диктатура очигледна Томо Зорић и остали који су коментарисали пресуду бити кажњени, јер је у Србији на снази све осим демократије и независног судства, суди се по партијским жељама, и постоје „бели медведи“ којима се за право даје све, а оптуженима ни право на правично суђење које је гарантовано правима грађана и Уставом Србије. Закон су сами донели, сами га и крше, по оној народној: кадија те тужи, кадија ти суди.